priče iz predgrađa

17.07.2006., ponedjeljak

Danas nema naslova...

Ćao ljudi, znan da me opet nije dugo bilo… Jednostavno zadnjih dana san bezvoljna i nije mi se ništa dalo… Pa ni pisat na blogu... A bilo je svašta ova 2 tjedna… Počnimo od upisa. To mi se sad čini tako daleko... Da skratin, upala san u školu, upoznala dvi super ženske, vidila dobre komade… Ma sve 5... U četvrtak san bila na Splitski festival, upoznala jednu super žensku. U petak smo bile vanka i uletili su nam neki dečki… Razminili smo brojeve, dopisivali se s njima, našli se ponovo u ponediljak. Meni se svidija jedan, malo… Al nisu nam se javili cili tjedan… Ma neznan šta je s njima… Ali zato smo mi u sridu upoznali druge komade… I to Francuze, za ne falit… Predobri su… Jedan se zapalija za Tonku, upa joj:" What's your name? You're very sexy." itd. Poslije je pita:"Do you wanna test french kiss with me?"(!) A ona nije tila. Skompali smo se s njima, pričali na engleski naravno, malo i na španjolski. Oni ne znaju baš dobro engleski. Imaju 16 god. Tako su simpatični i zgodni… Oni su valjda došli s nekin kampon u Dubrovnik, pa su svratili i do Splita. U tom kampu bile su i njihove cure koje su prikinile s njima kad su vidile da pričaju s nama, zamisli glupača… A neš ti, pa samo smo pričali, ka da bi mogli nešto više – ej, pa oni žive u Francuskoj. Uglavnom, napričali smo se o svemu i svačemu. Imala san priliku provježbat svoj engleski, al ionako mi dobro ide. Kad san pitala iz kojeg su grada, rekli su Bordeaux, ja san pitala jel to ono misto poznato po vinu, a oni su sa smješkom rekli da je… Vidite da mi i zemljopis dobro ide… Uglavnom, razminili smo brojeve, adrese, e-mail… Stvarno bi tile s njima ostat u kontaktu jer su baš dragi… To bi bilo to šta se tiče novosti… Nisan pisala opširno ka inače, zato jer mi se nije dalo, a sigurno i vas zamara čitanje dugih postova, pa eto… Stay cool Carica Prva

u 14:53|| Reci jednu pametnu(22)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

02.07.2006., nedjelja

Nastavak...

Prošli tjedan bilo je sve ok. Utorak- dodjela svjedodžbi. Ponovo smo se našli svi… Pričali smo, zezali se, slikavali. Svi su bili dobro raspoloženi, čak i razrednica koja je i zadnji dan bila loše volje. To je definitivno kraj. Nikom nije palo na pamet da plače, zadnji dan smo se isplakali i sad je to iza nas. Zapravo sad se svi veselimo novoj budućnosti. Iako znan da ću se često sitit svog razreda i nekih trenutaka jer san ka osoba, kako se to ono kaže, sentimentalna. Sve duboko doživljavan i često se prisjećan određenih trenutaka iz prošlosti. Takva san i šta ja tu mogu… Moj najbolji prijatelj J. ispunija mi je listić na kladionici. Navečer smo bili kod Tonke, gledali utakmicu Španjolska-Francuska. Ja i Tonka smo navijale za Francusku, a carica i druga prija za Španjolsku. Kladile smo se u sladoled, i ja i Tonka smo dobile. A dobili smo i ja i J. na kladionici. Baš super. U sridu san bila na moru s prijama. Srile smo M. koja nam je rekla da je našla posa u kafiću. Radit će za šankom, a mater joj zna šefa pa joj je sredila posa. Dobivat će 3000 kn na misec, možda i više, sve do 01.09. To je dobro, ali morat će otpisat odlaske na more jer će vjerojatno bit preumorna nakon posla. A morat će otpisat i izležavanje doma cilo lito. Ja to ne bi izdržala više od 3 tjedna. To bi mi ipak bila prevelika žrtva. A možda i bi, kad bi mislila na lovu koju ću dobit… U petak ujutro išle smo ja i druga carica tražit posa, tipa dilit letke i tako. Svugdi nam je bija crnjak pitat, ušli smo na 2-3 mista i pitali, ali ništa. Na kraju smo zaključili da nam je bolje bez posla. Odmarat ćemo se, izležavat, ić na more… Za to služe praznici. Jedino šta nećemo dobit lovu, a jebiga. Ne moš sve. Navečer smo bile kod Tonke. Došla je njena rodica i pokazala nam slike svog dragog. Uopće nije nešto. Inače, ja neman ništa protiv te njene rodice, ali malo se previše hvali. Lipa je ona i zgodna, ali po njenim pričama reka bi da je glavna zvijezda tamo u svojoj školi i kvartu. Ma pretjeruje. Ne volin takve osobe, koje se samo hvale i samo znaju pričat o sebi. Jučer i danas bila san na moru sa svojima, ali povela san i jednu priju. Bilo je dobro, bilo je zgodnih momaka. Oni su nam bili glavna okupacija. Mrzin kad nailazin na tako lipe momke, a nijedan nije moj… E, zaboravila san spomenit utakmicu Brazil-Francuska. Neočekivan rezultat, svaka čast Francuzima. Je da mi je ža Ronaldinha, Kake i ekipe, ali vidilo se da su se opustili. Bili su tolko uvjereni u svoju pobjedu, a Francuzi su ih nadmašili. A ko in je kriv… Uglavnom, sutra su upisi… držite mi fige da upadnem!! Velika pusa svima, voli vas vaša Carica Prva

u 22:22|| Reci jednu pametnu(4)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

01.07.2006., subota

Shame on me...

E dugo i mene nije bilo… Bila san na Internetu, ali zadnjih dana uglavnom na chatu… Zapostavila san svoj, a i vaše blogove… Shame on me! A svašta se i događalo zadnjih dana. Počnimo otpočetka: znači carici je bija rođendan u sridu 21.06. Bilo je nas pet, bile smo na pizzi, prošetale gradon, sile na piće u F-cafe. Standardno. U četvrtak smo bile na moru, navečer je bila utakmica Hrvatska-Australija. Taman san bila u wc-u i mazala se nekon kremon poslije tuširanja, kad čujen iz dnevnog boravka i iz susjednih kuća vikanje, vrištanje, svi poludili. Ja izletila iz wc-a, kad ono gol!! U drugoj minuti, Srna zabija gol (i iskupija se za promašeni penal u utakmici s Japanom)! Cico na televiziji skače od sriće na nekog jadnog čovika. Opća euforija. Poslije san gledala Kućanice u svojoj sobi, jer to ipak ne mogu propustit. Pribacivala san na utakmicu kad su bile reklame, tako da san vidila i naš drugi gol, za koji je kriv samo njihov smotani golman. Ali njihova dva gola nisan vidila. U zadnjim minutama tolko san se uživila, suze su mi došle na oči… Ali izgubili smo. Ok, nije to pravi poraz nego izjednačeno, ali za nas je poraz jer smo ispali. Jebiga, valjda je tako moralo bit… U petak san bila doma, naša prija Tonka (spominjali smo je u nekin postovima) se razbolila, nije smila nigdi izać cili prošli tjedan. U subotu san bila na moru sa svojima. Uvatija me se neki tip od 27-28 god. Ovako je to bilo: ja sidin na ležaljci, a on blizu mene, i ja slučajno pogledan u njega, a on mi šalje pusu. Ja ono šokirana, skrenila pogled i nisan više gledala u njega. Meni se i prije toga učinilo da me gleda kad san prolazila, ali nisan bila sigurna jer je ima crne naočale, pa je moga gledat iza mene ili bilo di drugo. I malo kasnije, on spremija stvari i govori «Ćao!» A do mene su sidile mlađa sestra i još jedna mala od nekih 5 god. One njemu «Ćao!Ćao!» Onda on opet: «Ćao!» A ja ništa. Onda on: «Ćao lepa!» Ja ga pogledan: «Ja?» On: «Da, ti. Kolko ti je?» Ja: «14.» On odmahne rukon: «Uf…» A ja brže bolje: «Mlada san ti ja, premlada.» A on: «Mlada, ali lepa, lepa…» Skrenila san pogled, a on je napokon otiša. Koji frik jebote. Lik je cilo vrime leža na ležaljci i pržija se na suncu, sluša mp3 i tipka na mobitel (neka najnovija tehnologija), ispija 10 piva, pun je tetovaža, a očito je Srbin ili Makedonac po govoru. I on se vata mene… Najstariji koji mi se ikad upucava sad ima 20 god, a i to mi je bilo neshvatljivo. Jednostavno ne volin starije. Uglavnom se zaljubljujen u vršnjake ili godinu starije. U životu su mi se svidila samo dvojica koji su bili par godina stariji od mene. Oni sad imaju skoro 19. Inače ne volin starije i gotovo. U nedilju san isto bila sa svojima na moru. Nisan imala društva, ali bar san se iskupala i uvatila malo boje. Znan da mrzite duge postove, tako da ću sad stat. Nastavak u idućem postu...

u 17:07|| Reci jednu pametnu(0)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

19.06.2006., ponedjeljak

Zadnji dan, koncert, kupanje, nogomet, bebe, šetnja...

Evo mene, nakon tjedan dana. Priživili smo taj rastanak, uz puno suza od ženske strane razreda, a muški se prave face. Uglavnom, u sridu san cili dan bila i tužna i vesela i uzbuđena i sritna i nesritna... u meni je bilo puno raznih emocija, a na zadnjen satu, kad su svi plakali, ja nikako nisan mogla zaplakat. A onda, kad je zvonilo, kad su me neki dečki iz razreda počeli pozdravljat i govorit "ma vidit ćemo se mi još", samo san pukla, počela revat ka nikad, grlit sve okolo... rekli su: "evo je, proplakala je", i stvarno, na kraju san bila najglasnija od svih. Dobro san se isplakala, a navečer smo išli do Solina jer je bija neki koncert od Luke Nižetića, za kraj školske godine. Prvo smo sili na piće (bile smo sve ženske iz razreda), Luka je proša kraj nas, pozdravija nas i tako. Baš je smišan, ali nije mu nešto ova nova frizura. Poslije smo se spustili do te pozornice, prvo su neka dica nešto pivala i plesala, a onda je on započea s onon pismon "Proljeće" i svi smo se rasplesali. Ja san stala točno isprid pozornice, par puta me pogleda i namignija mi je, meni i ovin prijama. Otpiva je samo par pisama, a onda je sija u kafić. Mi smo se tili slikat s njin, ali nisu nas pustili unutra. Ja i ove dvi prije smo čekale po ure isprid kafića, a ostale su išle prošetat. Ja san se jednostavno morala slikat s njin (užasno san uživljena u te slavne osobe), bile smo uporne i na kraju nas je neka baba uvela unutra, slikale smo se i dobile autogram, yeah! Babu smo, da se odužimo, morali slikat i razvit joj sliku, tako da može poslat malom unuku u Vancouver kojeg nije vidila 4 god, jadna baka. Uglavnom, iza "koncerta" prošetali smo po Solinu, bilo je puno lipih momaka. Vidili smo i dečke iz naše škole, ali oni su dosadni. Bacili smo oko na ove macane iz Sv. Kaja. Neki zgodni Marko, uspile smo nabavit njegov broj mobitela, onda neki s plavim pramenovima, prezgodan i neka ekipa, gledali smo ih, a nikako da im upadnemo. Poslije smo bili u centru sa sedmašicama iz naše škole (jesmo i mi pametne, skompale se s njima kad je završila škola), ženske su opaljene. Bilo je ekipe tu, ova je ženska zvala neke dečke da ih upoznamo, grozni su - jedan je pederko, drugi je debel s dječjon facon, a treći je pa s Marsa... Nikad nisan vidila više zgodnih dečkiju na jednon mistu, a mi nijednog nismo uspile dobit za sebe. Jebiga. A bar se naša kolegica iz razreda dobro zabavila sa svojin susidon, a on joj je inače "samo prijatelj". Aha, možeš mislit. Došli smo do njih, pozdravili ih, njena je prijateljica šta je bila s nama napala zašto joj nije rekla za njega, a on njoj upada "Imaš ti šta protiv?" Hahaha, koja seljačina, bit će ljubomorna zbog njega... Da ga vidite, znali bi o čemu pričan. Koji seljak. I tako... ništa posebno. Nikad sriće u ljubavi. Jadna ja. U četvrtak san bila doma, i u petak, ustvari popodne u gradu, kupila kupaći. Mrzin kupovat kupaći i gaće (hlače, da me ne bi krivo razumili - mi dalmatinci za hlače kažemo gaće, a za gaće gaćice) zato jer me ona glupa ogledala u kabinama učine još debljon nego šta jesan pa me ubiju u pojam. Uglavnom, kupila san lipi kupaći, crno-bili, u Skandala. Za vikend san bila kod moje carice u vikendici, išla mi je cila femili, noćili smo, iskupali smo se, more je fenomenalno... Malo san i boje uvatila, carica izgorila, bila je s nama još jedna ženska iz Splita i jedan dečko koji nas je provoza u čamcu. Bilo je lipo, to mi je prvo kupanje (u moru) u ovoj godini. Gledali smo jučer utakmicu, iživcirala san se ka nikad. Tolko prilika, a nikako zabit gol. Srna promašija penal?! A života ti... Inače, nisan neka ljubiteljica nogometa ni ništa slično, ali zapalila san se za nogomet otkad je počelo ovo svjetsko prvenstvo, točnije od utakmice Obale i Argentine, onaj Drogba me oduševija. Kad je bila utakmica Hrvatska-Brazil, svi smo znali da će Brazil pobjedit (5 puta svjetski prvaci!), ali imali smo tračak nade. A bome, nismo se ni mi dali, zabili su nam samo jedan gol. Od njihovih igrača najzgodniji mi je Kaka, a Ronaldo ima dobar guz. Ronaldinho mi nije lip, ali on je "el fenomeno"... Ali, naši su me totalno razočarali u utakmici s Japanon... Aj dosta o tome. Inače, ne pratin ove utakmice tipa Španjolska-Tunis koja je sad na programu, samo utakmice naše skupine, možda i koju od Obale, ma šta ja znan... Da se vratin na ono od maloprije. Kad smo se vraćali iz tog mista di smo bili za vikend, svratili smo vidit vikendicu od nekih ljudi. Šetali smo kroz neko trnje, travu i šikaru, da bi dospili do jedne plaže... To je bilo poput oaze u pustinji. Takvu plažu nikad nisan vidila. Izmišljena je, ka iz snova... To ne mogu ričima opisat, šteta šta nisan ponila fotoaparat. Ka da si na puston otoku. A na obzoru, s desne strane ništa, a s live strane par malih, malih otočića, kao da su pusti. Misto je tako romantično, poželiš se vratit tu, u društvu zgodnog dečka... šta bi to bilo lipo. Uzela san jedan okrugli, glatki, bili kamenčić s te plaže. Za uspomenu. A danas bila doma, naspavala se, malo išla kod rodice vidit njenu bebicu. Ona mi je ka nećakinja jer mi je ta rodica bila ka sestra, živila je sa mnom 12 godina, od mog rođenja. Udala se prije 2 god. Malena je preslatka, obožavan te male bebe. Znalo je pisat po novinama kako neki ljudi zlostavljaju one skroz male bebe, udaraju ih o zid, gase cigare na njima. Stvarno ne mogu svatit te ljude, to su bolesnici. Da ne govorin o onin pedofilima. Ma to su ružne teme, ne želin pričat o tome. Uglavnom, moja će se nećakinja zvat Ana. Tako je slatka... Ma lipša je od one male od Brada i Angeline. Vidila san slike od tog diteta u Storyu, usta su joj ka u Angeline. Popodne san išla s prijama do grada, kupit mojoj carici dar za rođendan. Kupile smo joj novi parfem od Naomi Campbell-Cat Deluxe, fenomenalan je. Inače, rođendan joj je u sridu, prekosutra. 15. rođendan, to se triba proslavit... U gradu smo vidili neke dečke iz škole, njih petero i jedna ženska sama s njima (među njima joj je i dečko), srili smo i tri cure iz susjednog razreda, vraćale su se s Baća. Naši muški iz razreda isto se kupaju na Baćama, ali mi ženske nikad. Tamo je grozno, ono, plaža je pješčana (moraš odat 2 km u moru da bi moga zaplivat), osim toga more je prljavo, gužva je-čovik na čoviku, a i ima puno poznatih. Ma nikad se ne kupamo na Baćama, tu dolaze oni šta se žele pokazat. Poslije smo sile na piće u St-Rive (di se god okreneš neki zaljubljeni parovi), pa smo poslije naišli na jednu žensku iz razreda. Još smo malo gledali cipele i robu po gradu i onda doma. I to bi bilo to... Uf ovo mi je najduži post dosad... Ma sad kad su praznici češće ću pisat. Do idućeg posta, ljudi pusa velika... Carica Prva

u 22:50|| Reci jednu pametnu(9)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

10.06.2006., subota

Tuga...

Znan da vas sve zanima kako je bilo na tulumu... Evo reć ću van... To je zapravo bija osmaški ples koji se održava u školi, kao oproštajna večer za sve osmaše (u našoj školi ima 6 osmih razreda). Bilo je savršeno, izgledale smo bolje nego ikad (ne, nismo umišljene, to smo zaključile i iz tuđih komentara- stavile bi slike ali nećemo radi privatnosti), isplesali smo se i izguštali svi skupa, zadnji put... A na kraju smo svi zaplakali, to je bilo neizbježno... Posebno zbog toga šta 2 najbolja muška iz razreda zadnji tjedan nisu s nama... To je tako tužno. Svake godine jedva čekan lito, ali ove godine ne. Jer kad dođe jesen, neću ih ponovo vidit, nećemo opet sist svi u klupe, okupljeni ka jedan razred i prepričavat doživljaje s litovanja i sl. Ne, bit ću u novoj školi, okružena novim ljudima, i sve one male sitnice, koje su mi se dosad činile beznačajne, falit će mi, falit će mi puno puno... Užasno mi je teško, i samo kad pomislin na to, suze mi dođu na oči... Sutra je kraj, THE END jednog 8.a... Sutra ćemo plakat, plakat ka nikad... Tek sad znan kolko su bolni rastanci... Nikad ih neću zaboravit, nikad, nikad, NIKAD... Kako zaboravit ljude s kojima si provea 8 godina života? A neke od njih stvarno, iskreno volin i puno mi znače... Evo, stat ću sad, jer san se već rasplakala... Samo još ovo, za sve moje prijateljice... AZURNO NEBO ČEKA NA ZORU I PET-ŠEST MLADIH GOLUBICA NASMIJEŠENA SU IM LICA -I POSLIJE MNOGO GODINA U MOME SRCU DRAGA SLIČICA ZAJEDNO SMO MOMKE GLEDALE ZAJEDNO PO RIVI ŠETALE PRAVILE SE DA SMO VAŽNE MA DA SMO PAMETNE I SNAŽNE SANJALE SMO ZEMLJE DALEKE HEJ, LJEPOTICE MOJE PRIJATELJICE GDJE SU NAŠI SNOVI OSTALI? HEJ, MA SVE SMO MI KAO PTICE SELICE SVAKA SVOME JUGU ODLETI... DJEVOJČICE ŽENE POSTALE A NEKE SU SE VEĆ I UDALE JA JOŠ ČEKAM AZURNE ZORE MA JA JOŠ ŽELIM PREPLIVATI MORE JA JOŠ SANJAM ZEMLJE DALEKE... HEJ, LJEPOTICE MOJE PRIJATELJICE GDJE SU NAŠI SNOVI OSTALI? HEJ, MA SVE SMO MI KAO PTICE SELICE SVAKA SVOME JUGU ODLETI... MA SVAKA SVOME JUGU ODLETI...

u 20:43|| Reci jednu pametnu(3)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

08.06.2006., četvrtak

Vratila se carica...

evo vratila san se, ozdravila san - srića nije bilo ništa ozbiljno. na piru je bilo predobro, isplesala san se i izludirala. ostala san paff kad su pustili "šampanjac", "nikotin", "prvi poljubac" (nisan mislila da će se puštat narodnjaci). jedva san dočekala da se vratin u školu (zbog društva), kad ono zatrpali me ispitivanjima i testovima - puca mi glava od svega inače, nema ništa nova, sve po starom... još samo 4 dana škole... rastajemo se, ali nas 2 ćemo ipak ostat skupa jer ćemo upisat istu školu (petu gimnaziju). ali naš najbolji prijatelj neće bit zadnji tjedan, šmrc šmrc jer ide na put. vidit ćemo ga još samo sutra u školi, a ubiti i navečer na partyu... u šta će bit dobro, jedva čekamo!!! kiss... Carica Druga

u 18:58|| Reci jednu pametnu(2)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

05.06.2006., ponedjeljak

Pozdrav mojoj carici!!!

želin samo pozdravit moju caricu koja je bolesna i leži doma, nije bila ni u školi, jadna... neka šta prije ozdravi!!! by the way, hvala na komentaru da mi je zadnji post super, ali kakav san tek bila napisala! skroz dugi, pisala san o svemu i svačemu, ma pisala san ga jedno 2 ure, i onda na kraju, kad san išla namistit font, sve se izbriše!! skoro san počela plakat, majke mi! i onda san ovaj objavljeni ponovo napisala, a to je samo trećina onog šta san prvo napisala! baš san ono- nesritna za popizdit... a štaš... život je takav- čupav i dlakav! a šta mi je tek bilo danas u školi, bilo je svega- svađe, suza... ja- koja nikad, nikad u ovih 8 godina nisan u školi zaplakala, danas san proplakala, ali zbog itekako dobrog razloga. neću pisat detalje jer su se moji iz razreda napalili na čitanje blogova pa ne želin da otkriju moj! uglavnom, ono- cili san odmor ostala u wc-u, revala na sav glas. poslije san se smirila, svi su me tješili,ovo-ono... ljudi, ja moran ić. iden sad u shopping koji će mi popravit ovaj jadni dan... u petak je tulum, neću reć kakav, ali uglavnom na njemu će bit skoro svi osmaši iz naše škole. moran se skockat i dobro isplesat ka i prošli put! mislin da će bit ludo i nezaboravno... pozdrav Carica Prva

u 16:36|| Reci jednu pametnu(3)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

03.06.2006., subota

alo ljudi...

evo prvi put pišen sama blog... šmrc šmrc. moja draga prija je sada na piru i sigurno se dobro zabavlja, blago joj se. ja cili dan čamin u kući jer je vrime očajno, tako da popodne nisan nigdi izlazila, jedino ujutro do grada. mislin ono- ko bi reka da je danas 03.06., pa tribalo bi bit sunčano i vruće, tribali bi se kupat. sićan se da san se prošle godine kupala prid kraj petog miseca. a ove godine samo u termama- iako, ne mogu se potužit. bilo je predobro, to je definitivno jedna od najboljih stvari koje san u životu probala. inače, ovaj tjedan je bija dobar. ono- u razredu smo se zajebavali, ludnica tako mi je ža šta se rastajemo- još samo tjedan ipo... svi su mi iz razreda dragi, neki manje, neki više, ali falit će mi svi. proživili smo sve i svašta, bilo je tu puno svađe, neslaganja, ali i lipih trenutaka koje ću uvik pamtit. želin ovih preostalih 10 dana šta bolje iskoristit uz sve svoje prijatelje... i ova pisma je za njih... ZBOG ŽENA PLAKO SAM JA NEKAD MJESEC, A NEKAD I DVA AL JE NAJTEŽE, SVATKO TO ZNA KAD SE PRIJATELJI RASTAJU ZBOG ŽENA PIO SAM JA NEKAD MJESEC, A NEKAD I DVA AL ME NAJTEŽE SRUŠI DO DNA KAD SE PRIJATELJI RASTAJU SVEGA ĆE BIT AL PRIJATELJA NEĆE SVEGA ĆE BIT AL NEĆE BITI SREĆE SVEGA ĆE BIT, PUSTI SUZA NEK TEČE SVEGA ĆE BIT AL PRIJATELJA NEĆE SVEGA ĆE BIT AL NEĆE BITI SREĆE SVEGA ĆE BIT, PUSTI SUZA NEK TEČE KAD SE PRIJATELJI RASTAJU KAD SE PRIJATELJI RASTAJU NOĆAS MI NE BUDI LJUT JER I NEBO SE SPREMA NA PUT KO DA NIŠTA NE OSTAJE TU KAD SE PRIJATELJI RASTAJU ZNAM DA ĆU OPET VAS SRESTI NEGDJE ZAJEDNO MI ĆEMO SJESTI ALI TUGA ĆE OSTATI TU KAD SE PRIJATELJI RASTAJU SVEGA ĆE BIT AL PRIJATELJA NEĆE SVEGA ĆE BIT AL NEĆE BITI SREĆE SVEGA ĆE BIT, PUSTI SUZA NEK TEČE MA SVEGA ĆE BIT AL PRIJATELJA NEĆE SVEGA ĆE BIT AL NEĆE BITI SREĆE SVEGA ĆE BIT, PUSTI SUZA NEK TEČE KAD SE PRIJATELJI RASTAJU KAD SE PRIJATELJI RASTAJU pozdrav svima... Carica Prva

u 22:21|| Reci jednu pametnu(2)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

23.05.2006., utorak

Nedilja popodne...

U nedilju popodne smo bili u šetnji gradom, nas 4 prijateljice. prvo smo prošetale pa smo onda zvale tonkinog malog da izađe. sidili smo malo s njima pa smo ih onda ostavili nasamo. tile smo mu dat priliku da je pita za poć, pa smo rekle da idemo po "sladoled". ona se cila izbezumila, ko da oće pobić al ipak nije tolko glupa da to učini. haha zadržali smo se 10-ak minuta pa smo se vratili. on je otiša, a mi svi, puni očekivanja, pitali smo je šta je bilo. a ona govori: "Ništa." kako ništa pobogu??!! "Pa ali niste pošli??" "Ne." a života ti kako je to moguće??! "Pita me ali nisan ga izravno odjebala, nego san odugovlačila, rekla san mu da sad priko lita neću ni bit puno doma i tako..." On je otiša cili jadan, tužan, vidilo se da mu je krivo. mi smo poludile, pa kako može bit takva kučka? 24 sata na dan priča o njemu, traži prilike da ga vidi, šalje mu 100 poruka i onda ga odjebe. ka rekla je da ga nije odjebala ono skroz. al on je reka da je razumija da ga je stavila "na čekanje" a to njemu znači odjeb. poslije smo još šetale, zajebavale se s njin i njegovon ekipon. poslije smo otišli doma ali cilin puten nismo puštali tonku na miru zbog toga šta je učinila. a eto recite vi šta mislite o tome?

u 16:51|| Reci jednu pametnu(7)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

12.05.2006., petak

evo nas...

alo ekipa evo i mi uvatili vrimena da se malo posvetimo blogu imamo toliko stvari za ispričat al ne znamo odakle da počnemo ma počnimo npr. od subote 06.05. našoj zajedničkoj prijateljici bija je rođendan. tribali smo ić u mastersa ali to je propalo. ne pitajte zašto uglavnom, otišli smo do grada- standardno- pizza, piće ovo ono. dosadilo nan je nakon uru vrimena. u gradu ni žive duše. teška dosada. ajme! odali smo praznin gradon gori doli ka luđakinje. ka da su svi propali u zemlju dan prije sv. duje i uglavnom, na kraju završimo u pripizdini donjoj, u jednom kvartu bogu iza nogu (di se mota dečko koji je zanimljiv našoj slavljenici a od njega ni traga) di se nama ostalima opće nije dalo ić jer su nas bolile noge a kako da joj odbijemo kad joj je rođendan? okej. onda sutradan sv.duje. jedna od nas išla je na feštu s tom dotičnom slavljenicom. druga nije mogla zbog neke pričesti. uglavnom išle smo oko 4, srile smo jednu žensku koja nas je upoznala sa svojon ekipon- većinom dečki. bija je jedan dobar... i taman kad je postalo zanimljivo ona mora ić doma! zamisli to!! popizdila san ka nikad i uzalud su bila nagovaranja da ostanemo, a ja nisan imala s kin drugin ostat jednostavno. rekla je da mora doć doma do te ure ili riskira kaznu od misec dana. i uglavnom mi u busu a njoj padne na pamet da bi mogli svratit u onaj kvart šta san spomenila, di živi njen voljeni koji je nju usput pita za poć prije misec dana ali dami se tada nije dalo bit u vezi. a sad je ona za vezu a on nije. i u tom kvartu naravno nije bilo ni žive duše (a ko će bit kad su svi na sv. duji). i još san je pitala bi li ostala u gradu da je njega vidila i rekla je da bi, da bi tada nešto izmislila materi jer bi imala inspiraciju. naravno- za dragoga sve a za priju ništa! ah... i to vam je priča o mom propalom vikendu

u 17:54|| Reci jednu pametnu(0)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

09.05.2006., utorak

pozdrav!!

alo ljudi, evo i mi čule za blog pa odlučile otvorit svoj nećemo se puno predstavljat, samo da znate da smo dvi osmašice iz splita, najbolje prijateljice i volimo sve šta vole starci...haha. ono, volimo pomalo tračat ka i sve cure, i tako... tile bi s vama podilit neke svoje doživljaje uglavnom, kad svi pišu blogove moramo i mi bit u trendu... to je to za početak... see ya e i ne zamjerite nam za izgled bloga, još ga uređujemo, moramo sve prokužit al bit će to dobro...

u 15:11|| Reci jednu pametnu(0)|| Ne isplati se trošit boju, al ako baš oćeš...|| ^

<< Arhiva >>